Protest protiv povećanja školarina
Studentski front (SF) poziva sve svoje aktiviste i simpatizere da se priključe protestu ispred zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu koji će se održati u četvrtak 16. maja sa početkom u 16 časova u organizaciji progresivnih i borbenih studenata.
Ovaj protest predstavlja reakciju studenata na odluku univerzitetskih vlasti da povećaju školarine na 13 fakulteta. Podsećamo da su školarine u Srbji među nasjkupljima u Evropi, tako da odluka rukovodstva Beogradskog univerziteta znači još brutalnije otimanje para i želju za konačnim obračunom sa siromašnim studentima. Aktivisti Studentskog fronta, čiji je osnovni cilj uvođenje besplatnog obrazovanja, će, kao i do sada, stajati u prvim borbenim redovima i aktivno učestovati u organizaciji protesta u savezu sa svim progresivnim elementima na Univerzitetu koji se bore protiv komercijalizacije obrazovanja! Stoga, priključi se protestu čiji su zahtevi:
1. Momentalna obustava povećanja školarina!
2. Protivljenje ukidanju autonomije fakulteta!
3. Javna podrška profesora u borbi za javno finansirano obrazovanje!
Studenti, a ne klijenti!
Znanje nije roba!
Studentski front
Beograd,
08.maj 2013
_________________________________________________________
1. MAJ - BORBENI RADNIČKI PRAZNIK-ZA SAVEZ STUDENATA I RADNIKA
Studentski front poziva sve svoje aktiviste i simpatizere da se priključe tradicionalnom protestu u organizaciji Nove komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije povodom Dana međunarodne solidarnosti radničke klase, polaganjem venca na grobu Dimitrija Tucovića, na istoimenom trgu u Beogradu sa početkom u 11h časova. Nakon polaganja venaca na grobu Dimitrija Tucovića priključi ćemo se Prvomajskoj manifestaciji koju organizuju jedini javno deklarisani levičarski sindikati u našoj zemlji, Udruženi sindikati Srbije “Sloga“. Skup počinje na trgu Dimitrija Tucovića u 12h sati.
Ovom prilikom ističemo da je studentsko pitanje usko povezano sa drugimi činiocima društva. Mi, studenti smo usko povezani sa svim uslovima života i rada ljudi koji žive od svog rada. Sutra ćemo i mi ogromna većina nas živeti od svog rada. Zato se pred nas već sad postavlja važno pitanje dizanje glasa za bolje, pravednije i dostojnije uslove života i rada. Situacija u Srbiji se može samo promeniti stvaranjem širokih frontova ugroženih grupa, čiji rezulltat borbe mora biti socijalna transformacija društva. Stoga, smatramo da je naša obaveza da se priključimo svim progresivnim snagama u zajedničkom protestu i na taj način ukažemo na naše stanje, kao i neophodnost povezivanja studenata kako sa radnicima, tako i sa srednjoškolcima i svim onim segmentima društva koji su ugroženi. Jedino politikom širokog fronta sa ugroženim masama bićemo u stanju da pobedimo!
Znanje nije roba!
Studenti, a ne klijenti!
Dosta bede, dosta kapitalizma!
Beograd,
25 april 2013
_________________________________________________________
Suština koja se krije iza lažnog patriotizma
Studentski front smatra da je stav grupe studenata sa Beogradskog Univerziteta koji su se priključili protesnoj šetnji koju je organizovala Deomkratska stranka Srbije povodom odluke o faktičkom priznavanju Kosova i Metohije od strane proimperijalitičke, marionetske vlasti u Beogradu krajnje licemren i štetan. Iza našeg stava stoje argumentovane činjenice koje ćemo izneti u narednim rečenicama, o samoj istorijskoj ulozi DSS-a u procesu komrecijalizacije obrazovanja i njihovih marionetskih studentskih grupacija koje su, kako u prošlosti, tako i u sadašnjisti bile usmerene protiv interesa ogromne većine studenata.
Demokratska stranka Srbije je odigrala ključnu ulogu u kontrarevolucionarnom petooktobarskom puču. Njen kandidat na izborima dr Vojislav Koštunica, sadašnji presednik ove stranke, došao je na vlast na krilima udarne pesnice imerijalizma NATO pakta koji je zločinačkom agresijom uništavao našu domomovinu, hladnokrvno ubijajući nevine žrtve, bombardujući škole, bolnice, fabrike… sve u ostvarivanju interesa krupnog kapitala. Zaostavština socijalističke izgranje koja je preživela u 90-im godinama, nakon dolaska miljenika imperijalizma na vlast u Srbiji počinje da se rasprodaje. Tadašnja Jugoslavija krupnim korakom hita ka zagrljaju imperijalizma, ulazi u paravnske NATO organizacije kao što je Partnerstvo za mir, otpočinje pregovore za ulazak naše zemlje u tamnicu naroda Evropsku uniju, uništava domaći finasijski sektor, prihvatajući uslove MMF-a, otpočinje rapsrodaju fabirka, rudnih bogastava…Takva politika je imala za cilj pljačkanje naših roditelja i onih građana koji su stvarali bogastvo i živeli od svoga rada.
Takva politika se legalizuje novim Ustavom, a jedan od protagonista je upravo DSS, koji se i danas poziva na njega. Ovaj ustav pod plaštom da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, legalizuje pljačku koja je izvršena u procesu privatizacije, jer po uzoru na ustave zemalja članice Evropske unije donosi odrednicu o neprikosnovenosti private svojine.
Obrazovanje kao sastavni deo društva nikako nije moglo izbeći sudbinu privatizacije. Proces potpune komercijalizacije obrazovanja otpočinje sa potpisivanjem Bolonjske deklaracije. Glavni cilj ovog dokumenta je pretvaranje znanja u robu, obesmišljavanje samog gradiva, svodivši studje na kurseve. Ovaj dokument potpisuje Vlada na čijem čelu je Vojislav Koštunica i počinje sa njenom primenom koja je usmerena prema deci čiji su roditelji brutalno opljačkani u procesu privatizacije, odnosno studentima koji potiču iz siromašnih porodica.
Grupa studenata koja je podržala Demokratsku stranku Srbije godinama stoji u prvim borbenim redovima suprostavljajući se progresivnim studentima. Lider ove grupacije, Nenad Uzelac godinama je stajao na čelu protesta koji su za cilj imali da smire opravdani gnev studenata koji se stvarao zbog politike državnog vrha koja je bila usmerena protiv siromašnih studeanata. Mrvice koje su unapred bile dogovorene sa vlastodršcima, ova persona koju je sistem postavljao da se “bori za interese” studenata, prihvatao ih je, želeći da stvori lažnu sliku kao borca za studentska prava. On je bio jedan od onih, koji su hteli da stvore predstavu među običnim studentima kako je glavni problem u obrazovanju u Srbiji to što nije u potpunosti primenjena Bolonjska deklaracija, a ne da je problem u samoj deklaraciji koja pretvara znanje u robu, čije cilj kao i svakoj drugoj robi kupovina, a ne obrazovanje! Stavljao se na raspolaganje buržoaske Vlade u trnucima blokada fakulteta i učestovao je u kampanji koja je imala za cilj da diskredituje u medijima progresivne studente. Protesti na čijem čelu bio Nenad Uzelac su uvek imali karnevalski karakter, koji se na kraju pretvarao u defetistički vid “borbe” kao što je spavanje ispred Ministarstav prosvete i štrajk glađu, a rezultati takve borbe su se manifestovali u sve očajnijim uslovima studiranja iz godine u godinu.
Studentski front uvek ističe da je protiv bilo kakve sektaške politike, ističeući neophodnost stvaranja širokog fronta sa masama. Otvoreni smo za saradnju sa svim onim organizacijama koje žele boljitak u našem društvu. To se odnosi između ostalog i na antiimperijalističku borbu, jer politika imperijalizma itekako utiče na studentsko pitanje. Ali mi ne možemo ići u borbu ruku pod ruku sa onima koji su se već jednom prodali imperijalizmu. Mi se ne možemo boriti u istom frontu sa onima čija politika je učestovala u rasprodaji zemlje. Mi se ne možemo boriti sa onima koji su na talasima NATO pakta došli na vlast. Mi se ne možemo borti sa onim studentskim organizacijama čija politika se zalaže za primenu Bolonjske deklaracije koja je u sklopu politike krupnog kapitala.
Iz svega navedenog jasno se vidi da se iza DSS-a i njihovih prirepaka na Beogradskom Univerzitetu krije politika lažnog patriotizma. Mi smo naveli samo neke argumente, a naravno ima ih još sijaset zbog čega mi ovaku politiku ne podržavamo, jer je ona pokazala u praksi da se bori protiv interesa većine građana Srbije. DSS danas želi da spere ljagu sa svog imena, ali njegova istorijska uloga je ta da je bio na čelu snaga koje su bile finasirane od strane krupnog kapitala, koji je odigrao presudnu ulogu u razbijanju Jugoslavije, a taj proces se danas nastavlja preko južne srpske pokrajine. Njihovi prirepci na Beogradskom Univerzitetu su uvek bili jedni od najglasnijih zagovornika komercijalizacije obrazovanja, tako da pod vidom lažnog patriotizma ne mogu izbeći odgovornost koju imaju u privatizaciji obrazovanja.
Stoga, Studentski front poziva sve studente u Srbiji, kako one u Beogradu, tako one i u Kosovskoj Mitrovici, Prištini, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu... da se bore u zajedničkoj borbi protiv komercijalizacije obrazovanja i dalje primene Bolonjske deklaracije. Da odbace lažne patriotske organizacije iza čije prakse se kriju inetresi domaćeg i stranog krupnog kapitala, da se sa istinskim patriotskim i progresivnim organizacijama uključe u borbu protiv NATO okupacije. Studentski front poziva studente sa Kosova i Metohije, kako Srbe, tako i Albance, kao i sve ostale nacionalnosti da se uključe u zajedničku borbu protiv imperijalizma i dalje komercijalizacije obrazovanja. Mi ćemo i u buduće voditi borbu koja će se zasnivati na iskrenom patriotizmu i internacionalističkoj solidarnosti. Borbu koja je svakodnevna. Borbu koja je usmerena protiv komercijalizacije obrazovanja. Borbu koja se vodi protiv imperijalizma. Borbu čiji je cilj socijalna transformacija društva!
Nato ubice, napolje iz Srbije!
Znanje nije roba!
Studenti, a ne klijenti!
23. 04. 2013.
_________________________________________________________
POZDRAVNA PORUKA STUDENTSKOJ ORGANIZACIJI MAS POVODOM ZNAČAJNOG IZBORNOG USPEHA NA STUDENTSKIM IZBORIMA U GRČKOJ
Prošle nedelje u Grčkoj su održani studentski izbori na kojima je naša sestrinska organizacija Studenski militantni front (MAS) koju podržava Komunistička omladina Grčke (KNE) osvtarila značajan uspeh i iskorak u odnosu na prethodne izbore. Na tehničkim obrazovnim institutima lista koju su predložili MAS-KNE je osvojila 18.4% glasova, dok je na univerzitetima osvojila 16.6% glasova. Ovaj izborni uspeh odražava rasploženje progresivnih studenata u Grčkoj predvođenih komunistima, ali i uopšte omladine koja se u zemlji teško pogođenoj krizom kapitalizma regrupiše u novi i moćniji front koji ne želi više da podleže manipulacijama oportunističkih opcija čija je osnovna svrha ulepšavanje i spašavanje sistema kapitalističkog varvarstva. U prilog tome ide činjenica da je studentska lista koju je predložila oportunistička i socijaldemoktratska SYRIZA osvojila samo 2% glasova na tehničkim obrazovnim institutima i 6.5% glasova na univerzitetima. Time su komunisti u Grčkoj potvrdili svoju avangardnu poziciju među progresivnim i levo orijentisanim studentima. Za razliku od Srbije u kojoj su već poodavno studentski parlamenti diskreditovani kao institucije u kojima se odvija studentska borba, u aktivnosti i rad studentskih parlamenata u Grčkoj uključena je većina studenata. Studentski parlamenti u Grčkoj predstavljaju govornice s kojih je moguće poslati moćne poruke važne za studentsko organizovanje i borbu. Ta činjenica još više doprinosi važnosti i značaju uspeha grčkih studenata komunista i predstvalja važan podstrek i za našu borbu u Srbiji.
U nastavku pročitajte tekst pozdravne poruke koju smo uputili na adrese MAS i KNE:
Drage drugarice i drugovi,
želimo da vam prenesemo iskrene čestitke povodom značajnog uspeha na održanim studentskim izborima na grčkim univerzitetima. Značajne pobede progresivnih studenata u zemlji koja predstavlja u datom istorijskom trenutku simbol katastrofalnih posledica krize kapitalizma, koje se na jasan način ogledaju na primeru brutalnih napada na prava omladine, predstavljaju veliku nadu i podstrek svim progresivnim studentima, kao i omladini generalno.
Sigurni smo da će se pozitivna iskustva dosadašnje saradnje naše dve organizacije produžiti i u periodu koji je pred nama, u cilju internacionalne solidarnosti, nužnog oružja u borbi za prvazilaženja kapitalističkog vararstva koje je zajednički i osnovni neprijatelj budućnosti mladih ljudi.
Studentski front,
Beograd,
22.04.2013
_________________________________________________________
Najava o posklupljenju školarina kao cilj obračunavanja sa siromašnim studentima
Beogradski Univerzitet je poslao studentima uoči odmora povodom nastupajućih praznika “čestitku” u vidu poskupljenja školarina u proseku za 12%. Argument kojim se služe predlagači je krajnje licemeran. Oni tvrde da fakulteti nemaju dovoljno para da se izdžavaju tako da je poskupljenje školarina nužnost. Finasijski izveštaj velikog broja fakulteta nam govori potpuno suprotno, odnosno da su oni svake godine u velikom plusu. Drugi njihov argument za povećanjem je taj, da školarine ne poskupljuju, već da usled inflacije njena cena ostaje ista. To nam jasno pokazuje da ovakva politika je usmerena prema ogromnoj većini studenata, jer inflacija utiče i na plate naših roditelja koji su sa njenim rastom siromašniji. Takođe predstavnici rektorata zaboravljaju da objasne studentima i javnosti jednu činjenicu, a ona je kako su fakulteti bili u stanju da obezbede kvalitetno i svima dostupno obrazovanje u vremenu kada su predlagači poskupljenja školarina bili studenti? Ovaj čin je jesan pokazatelj da su vlasti u Srbiji preko svojih marioneta koje sede u rektoratu krenule u konačan obračun sa decom koja potiču iz siromašnih porodica.
Podsetićemo da poskupljenje školarina znači napuštanje studija velikog broja studenata koji potiču iz siromašnih porodica. Vredi se osvrnuti na okolnost da studenti koji se finasiraju iz budžeta nisu oslobođeni dažbina. Studenti moraju tokom jedne školske godine da izdvoje samo za literaturu, kopije, ispitne prijave… bar 30.000 dinara, a oni koji nemaju stalno prebivalište u Beograda za troškove stana i hrane na godišnjem nivou izdvajaju u proseku između 2000 I 2500 evra.
Ova “čestitka” koju je studentima uputio rektorat nije slučajno objavljena u trenutku pred početak samog odmora, nakon kog sleduje brzi završetak semestra i početak ispitnog roka. Vlada preko svojih kerova na lancima iz rektorata na taj način želi da studentima ostavi malo vremena za manevar, misleći da studenti neće biti u stanju da se organizuju i na taj način iskažu svoje nezadovoljstvo, dovodeći ih, kao i svake godine u oktobru pred svršen čin. U celu priču su naravno uključene razne buržoaske, studentske organizacije, čiji predstavnici se oglašavaju po ovom pitanju želeći sebe da predstave u očima običnog studenta kao nekoga ko se bori za njihova prava i da će se oni svim sredstvima boriti protiv poskupljenja. To je naravno laž. Godinama unazad praksa je pokazala njihovu stvarnu borbu koja se zasniva na udobnosti fotelje, zarad svojih sitnosopstveničkih, karijerističkih interesa. Njihova pozicija je jasna. Oni su pokazali svoje pravo lice, jer iz prethodnih godina možemo videti da oni rade u interesu sprovođenja politike komercijalizacije obrazovanja, koja otpočinje sa reuspostavom kapitalizma u Srbiji, a svoj ekstremni oblik dobija primenom Bolonjske deklaracije. Oni misle da će uhvatiti ovom iznenadnom odlukom na spavanju progresivne studente namećući im svoje predstavnike kao vođe “bunta” koji za cilj prema utvrđenom scenariju iz prethodnih godina prihvataju mrvice koje su unapred utvrđene, kako bi na taj način vlast amortizovala ogorčenje studentskih masa povodom opravdanog nezadovoljstva.
Buržoazija u Srbiji ima nameru da izvrši proces privatizacije obrazovanja po sličnom modelu koji je sproveden u privredi, samo sa razlikom u tome što su u ovom procesu radnici ostali bez posla i oduzeto im je ono što su stvarali decenijama od strane domaćeg i stranog krupnog kapitala, dok velika većina studenta privatizacijom će ostati uskraćena za jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina, prava na besplano i javno finasirano obrazovanje. Suština je ista. Ona je usmerena prema interesima ogromne većine ljudi. Krajni cilj ovakve politike je potpuna privatizacija obrazovanja, u kojoj će samo 3% studenata biti na budžetu, u koje će obrazovanje biti dostupno samo onima koji imaju pare, kao i nedostatak visokoobrazovanog kadra koji će prouzrokovati da Srbiju dovede u još veću zavisnost od one u kojoj se danas nalazi. Takođe, treba istaći da se iza ove odluke krije ukidanje autonomije univerziteta i studentskog organizovanja koje se priprema u novom zakonu o obrazovanju. To nam pokazuje najbolje činjenica da postoji “neusaglašenost” između Ministarstva prosvete sa jedne strane i rektorata sa druge o poskupljenju školarina. Po sadašnjem zakonu ministarstvo ima savetodavnu funkciju prema fakultetima, dok konačnu odluku o uslovima studiranja donosi Savet na fakultetu. Tako ministarstvo prosvete u medijima je navodno protiv povećanja školarina.
Pomenuti trik, vlast u Srbiji upravo želi da iskoristi kao svoj argument kako bi ukinuli autonomiju fakulteta, pod plaštom da oni “nemaju” kontrolu nad današnjim fakultetima I univerzitetskim vlastima. Treba istaći činjenicu da nije slučajno da na fakultetima u kojima je postojao otpor u prethodnim godinama budu izopšeteni od povećanja školarina, kao I to, da do poskupljenja neće doći na drugim iniverzitetskim gradovima u Srbiji. To je trik kojim se buržoazija u Srbiji koristi od početka primene Bolonjske deklaracije u kojoj na pracijalan način primenjuje njenu politiku kako bi sprečila masovniji otpor. Ovim podlim trikom kojim se služila u prethodnim godinama uvođenjem različitih bodovnih granica za budžet, sad se po istom principu koristi I po pitanju poskupljenja školarina, sve u cilju razjedinjavanja studentskog otpora.
Potrebno je naglasiti da studentsko pitanje nije odvojeno od drugih pitanja u društvu. Ono je usko pvezano sa radničkim, seljačkim, đačkim i svim onim pitanjima sa kojima se suočava ogromna većina ljudi u uslovima kapitalističkog varvarstva. Mi jedini izlaz vidimo u organizovanoj, svakodnevnoj borbi! U borbi koja će imati zajednički front sa svim ugroženim elementima u društvu. Borba koja će se zasnivati na međusobnom pomaganju i solidarnosti zarad ostvarivanja zajedničkih interesa. Stoga, ne smemo se praviti nemi da ako danas naš fakultet nije pogođen problemom školarina da to znači da ne trebamo da dignemo svoj glas, jer će taj problem biti sutra i naš problem. Moramo odbaciti borbu koja se zasniva samo na parcijalnim zahtevima, jer njen rezultat se zasniva na sve gorim i gorim uslovima studiranja iz godine u godinu. Mi moramo odbaciti buržoaske studentske organizacije koje su produžena ruka vlade, čiji je cilj smirivanje, a ne rešenje studentskog bunta. Mi moramo prihvatiti borbu koja može objediniti sve studente. To može samo borba koja ima anti-bolonjski karakter usmeren protiv dalje privatizacije obrazovanja, borba čiji će ciljevi biti kvalitetno i svima dostupno obrazovanje, kao i sama socijalna transformacija društva. Ne smemo da čekamo oktobar ako mislimo da se odupremo poskupljenju školarina, jer se na taj način nećemo odupreti. Mi moramo krenuti na organizovanju borbe sad, jer samo na taj način možemo sprečiti dalju komercijalizaciju obrazovanja!
Znanje nije roba!
Studentni, a ne klijenti!
_________________________________________________________
PROSLAVA DANA STUDENATA I TRIBINA O VENECUELI
Dan studenata, 4.april, obeležen je i ove godine, u organizaciji Studentskog fronta (SF), prigodnom tribinom koja je održana u maloj sali Studentskog kulturnog centra u Novom Beogradu. Pored toga, tema tribine je bila posvećena i studentskom standardu i pravima kao i aktuelnoj situaciji u Bolivarskoj Republici Venecueli pa je govornik na tribini bila ambasadorka te zemlje u Beogradu drugarica Dija Nader de El Andori. Skupu su prisustvovali, osim studenata i drugih zainteresovanih, članovi Sekretarijata Centralnog komiteta Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i aktivisti Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Ispred Studentskog fronta prisutne je pozdravio moderator tribine drug Aleksandar Đenić koji je govorio o aktivnostima u borbi za prava studenata, podsetivši na stradalništvo Žarka Marinovića, studenta prava koga su 1936.godine u demonstracijama u Beogradu ubili ljotićevski fašisti. Drug Đenić je istakao da se u sećanje na Marinovićev lik i delo 4.april obeležava kao Dan studenata. Tribina je započela minutom ćutanja kojim je odata počast revolucionarima Ugu Čavezu, nedavno preminulom predsedniku Venecuele i heroju borbe za studentska prava Žarku Marinoviću. U ime vlade i naroda Venecuele skupu se obratila i ambasadorka te zemlje u Srbiji, drugarica Dija Nader de-El Andori, zahvalivši se na izrazima saučešća povodom smrti druga Uga Čaveza. Ambasadorka je citirala velikog nemačkog pesnika, dramskog pisca i komunistu Bertolda Brehta koji je rekao "Ima ljudi koji se bore jedan dan - dobri su, ima ljudi koji se bore godinu - bolji su, ima ljudi koji se bore godinama - još su bolji, a ima onih koji se bore čitav zivot - neophodni su". Ona je u svom daljem izlaganju govorila o tome da će Venecuela nastaviti putem socijalizma i socijalne pravde koji je trasirao predsednik Čavez, jer je to jedini put koji vodi stvarenju boljeg, pravednijeg i humanijeg sveta zasnovanog na: miru, jednakosti i ravnopravnosti svih ljudi bez obzira na poreklo, rasne, nacionalne i verske razlike. Ambasadorka je podsetila da je još za života, drug Čavez je za naslednika i nastavljača svoje revolucionarne borbe, predložio svog dugogodišnjeg saradnika i dosadašnjeg potpredsednika vlade, druga Nikolasa Madura. Drugarica El Andori odgovarala je na brojna pitanja publike, iz oblasti politike, ekonomije, socijalnog i obrazovnog sistema, mogućnosti realizacije programa razmene studenata između Venecuele i Srbije i o drugim vidovima tešnje saradnje između naših prijateljskih zemalja. Najviše aplauza ambasadorka El Andori, nekadašnja univerzitetska profesorka, pobrala je kada je na pitanje šta je po struci odgovorila da je prvenstveno profesionalni revolucionar, što je izazvalo veliko odusevljenje svih prisutnih.
Studentski front, 04.04.2013.
_________________________________________________________
Živeo 4.april Dan studenata – U borbu za studentska prava
Studentski front (SF) svim koleginicama i kolegama srdačno čestita naš borbeni praznik, 4.april, Dan studenata.
Na današnji dan, student Pravnog fakulteta u Beogradu drug Žarko Marinović mučki je ubijen od strane pripadnika ljotićevsko-fašističkih hordi, vernih slugu krupnog kapitala. Pored toga što je jedna od prvih fašističkih žrtava u Jugoslaviji, Žarko Marinović je i simbol organizovane borbe progresivnih studenata koji su se borili za humaniji, bolji svet, svet u kome obrazovanje ima svrhu opšteg napretka društva, u kome ono nije podvrgnuto interesima kapitalističkog tržišta, svet u kome je ono besplatno i dostupno svima. Današnja situacija, kada je reč o studentima i studentskoj borbi, se u mnogome poklapa sa ondašnjom. Studenti iz perioda kraljevine Jugoslavije živeli su u krizi kapitalizma, bedi, siromaštvu, situaciji u kojoj se i mi nalazimo. Buržoazija je tada, kao što je to bio slučaj i sada (najbolji primer su blokade fakulteta 2011. i 2012. godine) slala svoje kerove na lanicma da je brane, razne provokatore i klerofašističke organizacije kako bi ugušila otpor progresivnih studenta u njihovoj pravičnoj borbi. Nakon restauracije kapitalizma u Srbiji, sa privatizacijom industrije, prirodnih bogatstava, telekomunikacija, rame uz rame se odvija proces komrecijalizacije obrazovanja, a svoj ekstremni oblik dobija otpočinjanjem primene Bolonjske deklaracije. Reč je o retrogradnom procesu koji onemogućava akademsko školovanje deci iz porodica koje žive od sopstvenog rada, i studiranje pretvara u privilegiju bogatih. Pored toga što taj dokument pretvara znanje u robu, u kom je cena i kupovina diplome u prvom, a samo znanje u drugom planu, Bolonjska deklaracija ima za cilj obesmišljavanje obrazovanja svodeći ga na nivo srednjoškolskog , štancajući kadrove u svrhu obaranja cene na tržištu rada. Komercijalizacijom obrazovanja, nametanjem školarina kojoj su ogromnoj većini studenata nepristupačne, smanjivanje iz godine u godinu budžetskih mesta, vlasti u Srbiji svesno vode politiku onemogućavanja studiranja siromašnima, namećući im takmičenje u kom će studenti drugog studenta gledati kao na rivala, a ne kao kolegu, druga, prijatelja. Studentski front ističe činjenicu da naš najveći protivnik danas nije buržoazija, Vlada, Ministarstvo prosvete, Bolonjska deklaracija, korumpirani studentski činovnici. Naš najveći protivnik je naša vlastita dezorganizovanost. Moramo stati na put apatiji u koju nas vlast (buržoazija) namerno uvlači, namećući nam mišljenje da su stvari oko nas nepromenljive. Oni znaju da smo mi u većini. Oni znaju da mi imamo ogromnu potencijalnu snagu. Stoga nas se i plaše. Niko sem nas ne može i neće promeniti trenutnu situaciju. Da bi smo je promenili moramo se uključiti u aktivnu, organizovanu, svakodnevnu borbu, odnosno u borbu koja će se voditi od minimalnih ka maksimalnim zahtevima, borbu koja će se odnositi i na obezbeđivanje literature, bolje hrane u menzama, više mesta u studentskim domovima, više mesta u bibliotekama, veći kvalitet nastave, obezbeđivanje sredstava studentskim klubovima, ukidanja ispitnih prijava, pa preko besplatnog obrazovanja do opšte socijalne transformacije društva. Pored organizovane studentske borbe, mi moramo praviti saveze i sa drugim borbenim elementima u društvu, jer samo studentsko pitanje nije izolovano pitanje, već je ono usko povezano sa radničkim, seljačkim i mnogim drugim pitanjima. Moramo priznati da pomaci u studentskoj borbi postoje. Studenti su prethodnih godina podigli svoju borbenost radikalizacijom, odbacujući buržoaske predstavnike. Takvim studentskim ,,predstavnicima'' je jedini cilj ispunjavanje njihovih karijerističkih i sitnospstveničkih aspiracija, preko leđa ogromne većine studenata. Studenti su odbacili karnevalske šetnje, budalaštine u vidu defetističkog otpora štrajka glađu, konkretizujući svoju borbu blokadama i borbenim protestima. Važan iskorak je napravljen prošle godine kada je 4. april obeležen borbenim protestom za besplatno i svima dostupno obrazovanje, kao i velikim anti-bolonjskim protestom 7. novembra. Nakon tog protesta, progresivni studenti su se priključili sindikatima 14. novembra u koordinisanoj evropskoj sidikalnoj i studentskoj akciji protiv varvarskih kapitalističkih mera štednje, u kojoj su se studenti sa govornice zajedno sa sindikatima obratili javnosti, šaljući sliku solidarnosti i uzajmne pomoći u ostvarivanju pravičnih ciljeva, a jedan od glavnih sindikalnih zahteva odnosio se na besplatno i svima dostupno obrazovanje. Aktivisti Studentskog fronta su stajali u prvim borbenim redovima u u svim tim događajima, zajedno sa ostalim progresivnim studentima. Vreme je da napravimo sledeći iskorak. Sledeći korak je organizovana borba koja će se voditi svakodnevno. Moramo prevazići neke dečije bolesti i shvatiti da su buržoaska država, vlada, ministarstvo, buržoaske studentske organizacije organizovani represivni aparat do najamanjih sitnica, čiji je cilj gušenje bilo kakvog otpora. Vlast na svojim lancima drži uprave fakulteta, prestavnike buržoaskih studentskih organizacija i svih onih koji žele da nas ubede da je katastrofalan obrazovni sistem, preskupe školarine, ustvari za naše dobro. Protiv njih se možemo suprostaviti samo organizovanom borbom sa jasnim ciljevima. Ne shvatimo li nužnost organizovane borbe, svesno, ili ne, radićemo u interesu privatizacije obrazovanja. Potrebno je ugledati se na svetle primere koji su omogućili besplatno kvalitetno obrazovanje. Primere imamo u bivšim, među kojima je i naša, Jugoslavija, i postojećim socijalističkim zemljama. Takođe treba da se ugledamo i na studente koji su se izborili ili se bore za besplatno obrazovanje u Grčkoj, Čileu, Kanadi. Dan studenata, 4. april, pored sećanja na Žarka Marinovića, ujedno nam je i pokazatelj da se jedino organizovanom borbom mogu ostvariti studentski pravični zahtevi. To nam pokazuje iskustvo borbe kako kolega širom sveta, tako i generacije Žarka Marinovića, koja da nije shvatila nužnost organizovanja širokih frontova sa drugim ugroženim grupacijama u društvu sigurno ne bi bila u stanju da pobedi najveće zlo u istoriji čovečanstva fašizam, ne bi bila u stanju da se izbori za besplatno i svima dostupno obrazovanje, kao i to, da bez organizovane borbe ne bi bila u stanju da se izbori za socijalnu transformaciju društva.
Znanje nije roba! Studenti, a ne klijenti!
