PISMO STUDENTA IZ 2016. STUDENTU
IZ 1996. GODINE
20 godina od „studentskih protesta '96“
Dragi moj prethodniče, kako nam u susret dolazi dvadesetogodišnjica studentskih protesta koji su otpočeli krajem 1996. godine, koje si ti vodio i koji su ostavili značajan trag u istoriji naše države, koji su se odrazili dugoročno i na stadard njenih građana, pa i nas studenata, moram da ti kažem nekoliko stvari.
Studenti pre tebe, u socijalističkoj Jugoslaviji, nisu imali zbog čega da budu nezadovoljni jer su za razliku od nas danas imali obrazovanje mnogo kvalitetnije i potpuno besplatno. Moglo bi se u nekom smislu reći da su ovako drastičnu razliku između tih studenata koji nisu imali zbog čega da budu nezadovoljni i današnjih studenata napravile baš tvoje demonstracije devedesetih i one 5. oktobra 2000. godine.
Ti si tada zapravo, i pre svega, vodio političke proteste, a predvodili su te kadrovi partija kao što su DS, SPO, DSS i GSS. Bili su to protesti kojima si zahtevao liberalizaciju tadašnjeg „tiranskog“ sistema, uvođenje tržišta i „otvaranje ka Evropi“. Ovi protesti su ti bili samo priprema za 5. oktobar 2000. godine kada si sa istim snagama uspeo u onome što si naumio, a nisi postigao 1996. i 1997. godine.
Svi poraženi nakon Drugog svetskog rata, fašisti, nacionalisti, liberali, građanski sloj, monarhisti, i ostali konzervativci svih vrsta ujedinili su se tada u svetu hajku na poslednje ostatke socijalizma na prostoru Balkana, makar ste tako sami to definisali. Uzvikivali ste antikomunističke parole, pevali četničke pesme i mahali crnim zastavam s mrtvačkim lobanjama, zviždali tokom vaših šetnji čak i semaforu kada je pokazivao crveno, nosili antikomunističke natpise poput „doći će zima, pravićemo sneška, biće Srbija slobodna k'o Češka“ aludirajući na „Plišanu revoluciju“, nosili ste zastave stranih država a naše simbole, petokrake, uništavali.
U isto vreme, ljudu među vama su osnivali nevladine organizacije kako bi dobili i finansijski podsticaj. Govorili ste kako „niste imali maske“ i kako „ne rušite“, pa možeš da budeš srećan da imaš naslednike koji su takođe ponikli u nevladinom sektoru i koji „ne dave grad“, „ne ruše“ i protiv su maski i fantomki. Ne znam da li ti je poznat termin CV-jevac ili NGO-ovac, '96. ovi termini nisu bili u upotrebi, ali baš tada su se javili prvi predstavnici ove dve kategorije „aktivista“. Objasniću, sve u svemu taj se aktivizam svodi na ostvarivanje tuđih, stranih a ne naših interesa i ciljeva, koji oblikuju politku i opštu društvenu klimu kod nas i na, s druge strane, ostvarivanje i bogaćenje samo ličnog interesa i karijere pojedinaca odavde. Zbog takvih, danas je mnogo teže mobilisati veliki broj ljudi u borbi se za sebe i svoje, a ne za tuđe interese, a baš to jeste studentska borba koju mi vodimo.
Nažalost, ostvarilo se i naše„oslobođenje“, poput onog češkog, doduše tek onda kada tvom nacionalizmu i liberalizmu nije bila dovoljna samo novčana, već i vojna pomoć, pa si svoje saveznike pozivao da „bombarduju Srbe dok se ne opamete“. I posle svega toga, iako si se pozivao na demokratiju, nisi uspeo demokratski da se izboriš za svoju pobedu, nego si morao da spališ skupštinu kako bi pučem došao na vlast. Ne bih ti zamerio da si mi doneo nešto dobro zbog čega bih ja sada studirao bezbrižno nadajući se spokojnoj budućnosti, poslu i sigurnosti. Ali šta si to ti meni zapravo doneo svojom borbom?
Tvoje toliko željene proevropske promene donele su nam privatizaciju svega, pa i obrazovanja. Sam si se, kao student, predvođen već pomenutim partijama, izborio za privatizaciju u sistemu obrazovanja i prelazak na sistem „Bolonje“ verujući da će tržište doneti slobodu i pošteno nadmetanje.
Da se razumemo, nesumnjivo je da je privatizacija nekima donela dobro, što se može videti po standardu tvojih tadašnjih lidera, standardu Čedomira Jovanovića, Vuka Draškovića, Čedomira Antića, i mnogih drugih iz njihove klike.
Takođe je nesumnjivo da je za ogromnu većinu stanovništva, pa tako i za studente, i najgori oblik planskog i kolektivnog sistema bio neuporedivo bolji od tržišnog i privatnog koji nam je tvoja borba donela. Više nema planskog sistema po kome država obezbeđuje školovanje svojim studentima kako bi ih sutra zaposlila na planirano radno mesto i tako namirila svoje potrebe za stručnim kadrovima koji su potrebni za njen razvoj. Mi smo generacija koja živi u utisku da nikom nije potrebna, da nije potrebna svojoj zemlji, mi smo kao neki balsat, teret. „Strani investitor“ će iz ogromne armije nezaposlenih probrati najponiženije, najbednije, najzastrašenije, najnekvalifikovanije ljude u koje se pretvara sve veći deo srpskog društva, a kome mi trebamo? Obrazovani, slobodoumni, kritički nastrojeni, misleći ljudi iz Srbije će iščeznuti. U prilog tome ide i činjenica da dolaze nove generacije bez posla ili sa sve bednijim primanjima od kojih će nemoguće biti platiti bilo kakvu školarinu, zbog čega ćemo mi, deca iz radničkih i seljačkih porodica, biti zauvek diskriminisani u tom obećanom „pravednom nadmetanju“. Već sad, po aktuelnim statistikama, 11-13% studenata se manje upisuje na visoke studije nego u vreme kada si ti vodio studentske proteste protiv diktature i tiranije.
Uostalom, postavlja se pitanje čemu uopšte studiranje kad se već danas znanje može kupiti, a samim tim i diplome. Danas, 20 godina posle tvoje borbe za promene, bestidno se i bez ikakvih posledica kupuju diplome za visoko stručna zvanja. Što se više „kesa odreši“, to se dobija željenija diploma kojom se zapravo pokriva neznanje i nestručnost. Diplome kupuju medicinski radnici, biznismeni, predsednici opština, gradonačelnici, poslanici u skupštini, ministri, pa čak je i predsednik države kupio diplomu. Vidiš šta su nam donele tvoje promene moj dragi kolega, i to ne samo nama studentima, već i celom društvu koje je trulo od dna do vrha.
Dragi moj kolega i prethodniče, siguran sam da si svestan svih ovih odvratnih činjenica, naravno u slučaju da još uvek živiš u Srbiji ili se makar interesuješ za nju. Ukoliko si digao ruke, napustio je i otišao „tamo gde je bolje“, onda si svestan da je i tu sve više ogorčenih ljudi iz Srbije, posebno mladih, koji je napuštaju u mnogo većem broju nego tokom tiranije kad si ti vodio „studentske proteste“. Mladost i budućnost zemlje odlaze iz nje jer se njena sudbina, zahvaljujući vašim promenama, kosi s nadama u bilo kakvu budućnost i iznesnost sve dok je na snazi politika za koju ste se vi tada borili.
Dragi moj prethodniče, ako su te tada, pre 20 godina nasamarili, ako si ispao kratkovid i naivan, pa nisi shvatao čemu će voditi tvoji protesti, šetnje, lupanje u lonce i zviždanje u pištaljke, nemoj danas ravnodušno i pesimistično gledati stanje koje je usledilo. Ispravi grešku, podrži nas koji studiramo i borimo se za budućnost za koju ne želimo da verujemo da na nju nemamo pravo. A te budućnosti nema ako se stanje drastično ne promeni, ako se ceo tok koji ste vi poveli ne preokrene na sasvim suprotnu stranu, za šta se mi danas borimo na univerzitetu. Pozivam te čak i da nam se pridružiš, jer naša borba nije izolovana od borbe one hrabre radnice iz Geoksa ili Jure, nije izolovana od borbe penzionera pretvoreih u prosjake koje sramotno ponižavaju i rugaju im se, nije izolovana od borbe bolesnih za pravo na lečenje, gladnih za pravo na obrok. Mi želimo da vratimo naša prava, i imamo pravo na to. Podrži nas i moći ćeš da se iskupiš i ispraviš katastrofalne greške koje ste vi počinili te 1996.
Ubeđen da i ti to želiš jer si i sam razočaran, ponižen, izneveren srdačno te pozdravljam i radujem se novim zajedničkim borbama za slobodnu i dostojanstvenu Srbiju!
Student iz 2016.
